Psihologija ishrane

Za milione ljudi širom sveta hrana i režim ishrane danas su problemi. Za njih, obrok više nije izvor nutritivnih sastojaka, snage i zdravlja. Ishrana je postala oblast konflikta, konfuzije i krivice. Beskrajne drame sa dijetama, različitim zabranama, mršavljenjem i ponovnim gojenjem, poremećaji ishrane, opsednutost telesnom slikom, zavisnosti, žudnja za određenom vrstom hrane i stalna potraga za najefikasnijom dijetom i najboljim sistemom ishrane, deo su svakodnevnice savremenog života u razvijenijim zemljama sveta.

Učestalost gojaznosti dece i odraslih u razvijenim zemljama je u naglom porastu i povećana je za više od 30% tokom poslednje decenije. Gojaznost je poprimila epidemiološke razmere i u Srbiji. Po istraživanjima Instituta za zaštitu zdravlja Srbije iz 2000. Godine, više od polovine odraslog stanovništva Srbije (54%) ima problem prekomerne uhranjenosti, pri čemi je 36,7 % odraslih predgojazno, dok je 17,3 % gojazno. Uzroci gojaznosti su složeni. Iako geni imaju važnu ulogu u određivanju količine unete energije i nivoa energetskog metabolizma, životne navike i spoljašnja sredina mogu biti glavni uzroci gojaznosti kod mnogih ljudi. Ubrzan porast učestalosti gojenja u poslednjih 30 godina ukazuje na važnost životnih navika i faktora spoljašnje sredine, jer genetske promene ne mogu da se odigraju tom brzinom. Savremena istraživanja gojaznosti pokazuju da gojenje nije prosta posledica preterivanja u količini unete hrane. Jedna gojazna i jedna mršava osoba mogu imati identičan dnevni unos kalorija i voditi jednako aktivan život. Čak je moguće i da gojazija osoba jede manje i vežba više od mršave. Ključna razlika između njih leži u metaboličkoj sposobnosti organizma koja zavisi od fizioloških, ali i psiholoških faktora.

Psihologija ishrane je grana zdravstvene psihologije koja kombinuje znanja iz oblasti psihologije, nutricionizma, medicine, sociologije i predstavlja inovativan pristup u razumevanju i tretmanu problema u oblasti ishrane, telesne slike i težine. Većina nutricionističkih programa usmerena je na pitanje šta treba jesti, dok se klinički psiholozi uglavnom bave ozbiljnim poremećajima ishrane i manje obraćaju pažnju na probleme sa ishranom koje ima ostatak populacije. Institut za psihologiju ishrane (Kolorado, SAD) čiji sam student je vodeća škola u svojoj oblasti, a njihovo učenje počiva na spoju nutricionističke nauke i psihologije. Osnovu naše filozofije predstavlja ideja da je čovek više od prostog skupa ćelija i hemiskih procesa, zbog čega hranjenje za nas ima šire značenje od prostog unosa hrane. Ono obuhvata i ljubav, zadovoljstvo, uživanje, zajedništvo, lepotu, pokret, dodir, radost. Posebnu pažnju poklanjamo načinu na koji osećanja i misli utiču na izbor hrane, način na koji jedemo, ali i na sam proces varenja i asimilacije hranljivih sastojaka i metabolizam uopšte.