Ono kao zdrava hrana

SONY DSC

Ako ste, kao ja , rođeni u drugoj polovini dvadesetog veka, vrlo je verovatno da ste prošli kroz životnu fazu tokom koje je vaš dan počinjao sokom od narandže (takozvanim „đusom“), cerealijama prelivenim niskomasnim mlečnim proizvodom i aerobnim vežbama. Ako su vaši jutarnji treninzi podrazumevali trčanje oko Savskog jezera, ili sličnog izletišta, imali ste i idealnu scenografiju za uvodnu scenu holivudskog filma, čiji će glavni, po pravilu zgodni i poslovno uspešni junak (junakinja, odnosno vi) , nakon tuširanja u svom idealnom kupatilu, poljubiti jednako savršenog partnera i krenuti u nove radne pobede. Opisanom fantazijom ste uspešno nošeni neka dva sata, a potom ona biva uzdrmana realnošću u vidu konkretnih, primordijalnih kontrakcija praznog želuca. Gladni ste i, još gore, osećate se neuspešno, ljuti ste na sebe, svoja creva, svoju genetiku, mamu jer vas je rodila, a uz to vas je pozvala i na slastan ručak kome nećete odoleti, jer imate problem volje ( prase ste, reći ćete sebi), nikada nećete smršati. Već vidite da od karijere nema ništa, a pitate se koliko će i ljubav da potraje.
Preko 90% sokova u supermarketima ( uključujući i one sa famoznom oznakom „100%“) proizvedeno je od koncentrisanog voćnog soka i ima malo veze u pogledu cene i kvaliteta sa napitkom uz koji vredne tate u reklamama za sokove bude svoju porodicu. Ustanu pre svih, uberu voćku, iscede sok iz nje i serviraju ga uz tetrapak soka. Zvuči apsurdno, ali ima za cilj da povežemo ta dva produkta. Dobro je ako ste svoj sok zaista sami iscedili, međutim voćni sok je po sebi idalje šećerni koncentrat, obogaćen vitaminima, zdrav, ali bez moći da vas zasiti na duži rok. Umesto soka uvek biram i preporučujem celu voćku. Niskomasni jogurt je još jedan jadnjikav izvor energije, a o značaju prehramenih masnoća i nepravednom istiskivanju istih iz naših jelovnika piše se dosta u poslenje vreme. No moj omiljeni akter su cerealije, metafora zdravog života, neizbežan obrok samosvesnog, savremenog čoveka koji brine o svom zdravlju. Kada jedem kolač, znam da je to nešto bez čega mogu i da mahom služi uživanju. Kada kupujem konditorski proizvod, znam da nije nutritivno blago, da u većim količinama šteti, ali znam šta je i jedem ga ponekad, jer ga prosto volim. Međutim reklamiranje cerealija punih glukozno-fruktozog sirupa, i raznih aroma, boja, emulgatora i drugih naziva lekcija iz hemije, kao zdravog i dijetalnog proizvoda, me zaista ljuti. Da, sjajno krcka, neverovatno je ukusnan, ali neće vam pomoći da smršate, sve uz onaj plan dijete i fizičke aktivnosti koji ste besplatno dobili na kutiji. Ako volite žitarice za doručak, napravite ih sami, od pahuljica, punomasnog jogurta, oraha, voća –hrane.
„Zdravo“, „fit“, „lajt“ su jako moćne reći. Danas se na tržišti odlično kotira hrana koja nešto nema. Šećer, gluten, laktozu, masti, veštačke boje arome. Spisak je dugačak. Čak i proizvod najnižeg kvaliteta dobija na značaju ako na njemu piše to čuveno „ Bez…nečeg“. Čarobna reč „integralno“ očarala je moje sugrađane i proizvela masovno grickanje integralnih grisina, pravog buma prvih prodavnica zdrave hrane. Izbacili smo kokice i suncokret, jer tobože goje i navalili na uprženo testo, ali integralno, baš kao i gore pomenute cerealije. Brojni keksići, zdrave tablice, kolači renomiranih proizvođača i drugi, ne tako jeftini „zdravi“ proizvodi sadže margarin.
Jasno je zašto proizvođači plasiraju proizvode na određen način, ali kako mi pomažemo njihovim marketinškim timovima da dobro rade svoj posao? Slovenački filozof i teorijski psihoanalitičar Slavoj Žižek objašnjava da mi kupujemo proizvod zbog onoga što on predstavlja. Tako organsku jabuku kupujemo, jer ona predstavlja zdrav životni stil. Kupovina organskog, zdravog, bezglutenskog ili sličnog proizvoda je zapravo kulturološko iskustvo, to jest iskustvo „ekološkog, zdravog životnog stila“. Žižek primećuje i da je ekološki pokret kao protest protiv virtualizacije svakodnevnog života i kapitalističke eksploatacije prirodnih dobara upao u zamku postavši i sam brendiran kao životni stil. Suština je da mi sve više kupujemo kulturolška iskustva, doživljaje, a ne proizvode kao takve i zato realan kvalitet i sadržaj proizvoda postaje manje važan. Mi kupujemo priču koja prati proizvod, priču o fer trgovini, reciklaži, ekologiji, zdravlju, uspehu, srećnim familijama.
Jedino mesto na koje bih ja mirne savesti istakla tablu sa natpisom „Zdrava hrana“ je zelena pijaca, pod uslovom da verujemo prodavcima i proizvođačima da su hormoni, antibiotici, pesticidi i slične supstance korišćeni u maloj i dozvoljenoj meri. Možda je samo ideja o prirodi, pašnjacima, kokama koje kljucaju, povrću, voćnjacima, tradiciji proizvodnje sira i sušenja mesa i svežem vazduhu priča na koju ja „padam“. U svakom slučaju čitajte deklaracije proizvoda i učite da se više verujete svom stomaku i nepcima, trudite se da nastanjujete i prihvatate svoju kožu umesto da težite nekoj drugoj, jer vaš želudac je bio u pravu, ono nije nikakav doručak i očekivano je nakon njega budete gladni.