Gojaznost i predrasude

Reč stigma potiče iz grčkog jezika, a njeno originalno značenje je “naglasiti, istaknuti, označiti”. U početku termin nije imao negativno značenje. Kasnije, u latinskom jeziku, ova reč postala je oznaka srama ili degradacije, znak kojim su se označavali kriminalci ili robovi radi identifikacije u slučaju bega. Danas, sigmatizacija je drugi naziv za žigosanje, negativno obeležavanje, marginalizovanje i izbegavanje osoba osoba zbog određenih karakteristika. Reč je o važnoj temi u oblasti mentalnog zdravlja, jer su upravo psihijatrijski pacijenti često izloženi stigmatizaciji, koja svoje žrtve oslabljuje i dodatno negativno utiče na tok bolesti. Stigma se temelji na predrasudama, unapred donešenim negativnim stavovima koje nisu utemeljene u znanju i iskustvu. Jednostavno rečeno, predrasude su naša mišljenja i sudovi o nečemu (ili nekome) što dovoljno ne poznajemo. Predrasude često dovode do diskriminišućeg ponašanja prema osobama na koje se odnose.

U savremenoj kulturi opterećenoj zdravljem i vitkošću, predrasudama i stigmatizaciji izložene su i gojazne osobe. Gojaznim se smatraju odrasle osobe čiji je indeks telesne mase (BMI – Body mass index), to jest odnos telesne mase podeljen sa visinom izraženom u metrima kvadratnim, veći od 30. Averzija prema svemu što asocira na gojaznost i ne uklapa se u današnje stereoptipe o lepoti izlaže gojazne osobe stalnom pritisku okoline i osećaju srama koji često negativno utiču na samopoštovanje i sliku o sebi pa se može reći da su prve posledice gojaznosti upravo psihološke prirode. Gojaznim osobama se dešava da im nepoznati ljudi podruglivo dobacuju na ulici, komentarišu njihov izgled, ismevaju ih, da bliske osobe, ali i stranci preispituju njihovu želju ili odluku da jedu određeno jelo. Mogu biti i žrtve diskriminacije na radnom mestu.

Uverenje koje se često sreće među decom i odraslima i veoma doprinosi nastanku i održavanju stigme je da su gojazni ljudi sami odgovorni za svoje stanje. Zato će pre stigmatizaciji i osudi biti izložen neko gojazan, nego neko ko boluje od migrene.

Ovakav odnos prema gojaznim osobama u velikoj meri otežava njihov tretman i oporavak jer one vremenom pounutruju negativne stavove okoline, i počinju i sami sebe da doživljavaju onako kako ih ta okolina vidi, a takav doživljaj sebe ih vodi u dalje prejedanje. Takođe, zbog stida i srama, često izbegavaju da posećuju mesta za rekreaciju na otvorenom ili zatvorenom, plivališta, plaže, pa čak i posete zdravstvenim centrima, u kojima neretko budu izloženi nerazumevanju, osudi i predrasudama samih lekara. Sve to ih dalje vodi u začarani krug pasivizacije, osamljivanja i prejedanja.

Različite studije su pokazale da je gojaznost povezana sa pojavom depresije. U jednom istraživanju je je uočena 5 puta veća  incidenca depresije u populaciji gojaznih nego u kontrolnoj grupi. Sama depresija može da utiče na razvoj gojaznosti, ali bude i odgovor na nju. Takođe gojazne osobe su ćešće anksiozne, nesigurne i veoma nezadovoljne svojim telom. O tome koliko neke osobe teško podnose svoju gojaznost govori jedna studija u kojoj su pacijenti koji su izgubili i preko 40 kg nakon barijatrijske hiruške intervencije pokazali koliko je za njih važno da se ponovo ne ugoje. Naime svi su priznali da bi radije ogluveli, oslepeli, postali disleksični ili čak ostali bez jedne noge nego se ponovo vratili na staru težinu.

Svi znamo koliko vršnjačke grupe, škole, vrtići, igrališta umeju da budu surov ambijent za neku decu. Ako se tome doda naučni podatak da deca, već na uzrastu od 6 godina često asociraju gojaznost sa lenjošću, nehigijenom, aljkavošću, ružnoćom, pa čak i glupošću i sklonošću da se laže, kao i da su gojazna deca češće žrtve bullyinga nije retko da se kod gojazne dece jave psihološki problemi kao odgovor na negativne reakcije iz okruženja.

U poslednje vreme javlja se sve veći broj pokreta koji nastoje da se bore protiv stigmatizacije gojaznih osoba, pruže istima podršku i podsticaj da prihvate sebe, da prestanu da se stide svog izgleda i navika, kao i da se i sami bore i odolevaju pritisaku sredine. Borba protiv predrasuda, psihološkog  i fizičkog nasilja je važna, zahteva smelost a predstavlja i odgovor na višedecenijski teror mršavošću. Takođe prihvatanje sebe je i jedan od koraka u tretmanu gojaznosti. Lepota je subjektivan doživljaj i zaista dolazi u mnogo oblika, svako može biti voljen i svako to zaslužuje.

S druge stane treba da budemo oprezni, jer neke od tih kampanja, postera i poruka zanemaruju činjenicu da je gojaznost opasna po zdravlje, i da predstavlja faktor rizika za niz ozbiljnih zdravstvenih stanja poput kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa tipa 2, moždanog udara, artritisa, disajnih problema i nekih vrsta kancera. Povezana je sa povišenom smrtnošću i kraćim životnim vekom. Jedno je prihvatati i uvažavati ljude, truditi se da ih razumemo, a ne osuđujemo, nipošto ne ugrožavamo i štitimo od onih koji to rade, a drugo tretirati gojaznost kao poželjno alternativno stanje normalnoj težini i zdravlju. Takvo odlaženje u drugu krajnost je, u vremenu kada Svetska zdravstvena organizacija vidi dečiju gojaznost kao najozbiljniji izazov za javno zdravlje u 21. veku, čak i neodgovorno.

I za kraj, pre nego što olako pomislite da nekoj gojaznoj osobi fali volje, karaktera, da je lenja, ili alava, setite se da njena težina, ima svoje razloge, svesne ili nesvesne motive, svoje zašto, mnogo dublje od manjka samodiscipline. Čak šta više, mnoge gojazne osobe su jako disciplinovane i odgovorne u ostalim aspektima života i mnoge od njih se mnogo trude da smršaju. Ta osoba ima svoju priču, svoje patnje, već joj dovoljno muke zadaje sopstvena težina, teško hoda, brže se zamara, leti joj je jako vruće, možda ne podnosi da se vidi u ogledalu. I pre svega, ona nije samo svoj višak kilograma, ona je mnogo toga još, ustvari njena kilaža je jedan deo svemira zvanog ličnost. Čak i ako ne verujete u ovo i idalje mislite da je samo slabić, makar se uzdržite od ružnih komentara, oni bole svakog, i vas, zar ne?