Moć navike

moc navikeEvolutivna prednsot čoveka kao vrste je njegova sposobnost prilagođavanja koja se zasniva na veoma razvijenoj sposobnosti učenja. Jedan od rezultata učenja su navike, stečeni oblici ponašanja u različitim sferama naših života. Navike su vrlo efikasni oblici ponašanja, jer jednom naučene postaju automatizovane, te nam omogućavaju da neke rutinske zadatke izvodimo bez značajnog mentalnog angažovanja. Na primer, to što ujutru prvo stavimo vodu za kafu i operemo zube primeri su navika koje ne zahtevaju gotovo nikakav mentalni napor. Jednom izgrađene navike se teško menjaju, odnosno ustupaju mesto novima, jer njihovim formiranjem nastaje dugotrajan trag na neuralnom planu.

Navike se formiraju putem ponavljanja, potkrepljenja i asocijacija. Kada neko ponašanje ponavljamo veliki broj puta, ono postaje obrazac ponašanja. Ako to ponašanje biva nagrađeno prijatnim osećajem koje ga prati, ili neko ko nam je važan voli kada se ponašamo na taj način, taj obrazac se učvršćuje i postaje navika. Treći aspekt sticanja navika, asociranje, predstavlja spajanje karakteristika konteksta sa ponašanjem, poput puta do kupatila, mirisa paste za zube, mirisa kafe.

Zašto se navike teško gase?

Kao što je rečeno, stvaranje navika praćeno je promenama u neuralnim strukturama mozga. Navike su automatizovana ponašanja koja često izvodimo bez svesti o tome šta radimo, što ne znači da nisu pod našom kontrolom. Puno pokretača nekog ponašanja, stimulusa oko nas „inspiriše“ nas na dato ponašanje. Ako svaki dan doručkujete u istoj pekari, čim prođete pored nje i osetite miris peciva, poželećete da jedete.

Izostanak neke navike stvara osećaj nelagode i blagog stresa. To je onaj osećaj kada se uspavate ujutru, na brzinu obučete i izletite iz kuće bez pranja zuba. Verovatno ćete biti malo uznemireni, nervozni, prelaziti jezikom preko zuba, i oprati zube čim vam se pruži prilika.

Navike predstavljaju deo našeg doživljaja sebe. Ako sebe doživljavate kao gurmana, i drugi vas znaju kao takvog, promena režima ishrane zbog zdravstvenih komplikacija predstavlja izazov za doživljaj sopstvenog identiteta.

Sledeći razlog je zdravorazumski, menjanje navika je često najstojanje da prestanemo da radimo nešto što nam se sviđa. U prirodi čoveka je da ono što mu je uskraćeno želi još više. Ono što smo sebi zabranili postaje jako privlačno, centar naših misli i fantazija. Tako osobe na dijeti stalno misle o kolačima, a kada jednom odluče da im se ipak prepuste, pojedu ih više nego inače.

To što je teško, ne znači da je nemoguće promeniti navike i izgraditi nove. Važna je upornost, postepenost, nada, realno sagledavanje i prihvatanje sebe, uticaj okruženja. Ponekada prekretnica budu i značajni životni događaji, ali i pojava zdravstvenih tegoba.

Važna je snaga volje, ali kakva?

Zamislimo volju kao silu. Sila po sebi nije ni pozitivna ni negativna, zavisi u kakve je uzde upregnemo. Ako ste najjači u društvu možete to da koristite tako što ćete tući sve oko sebe, ili tako što ćete se ponuditi da pomognete oko selidbe. Ako je naša volja da promenimo određene navike proizvod izrazitog nezadovoljstva sobom, mržnje prema sebi, samoprezira i straha možemo da postanemo prave siledžije u odnosu prema sebi. Bez prihvatanja, bez razumevanja sebe i svojih potreba, bez postavljanja realnih zahteva i očekivanja, bez milosti. Da stvar bude gora, kada vi objavite rat i navika će da ojača svoje položaje i pružati jači otpor promeni, a sva ta mržnja prema njoj i strah od nje (sebe?), čineće da se osećate još gore, i može da vas veže još više za nju. Svaka snažna navika koju pokušavamo da iskorenimo ima svoj pokretač, ako pokušamo samo da je potisnemo, a ne transformišemo i zadovoljimo na drugi način, akumulirana tenzija usled nezadovoljenja potrebe će se pre ili kasnije ispoljiti. Pozitivnom snagom volje navika se prihvata i transformiše uz pomoć naše inteligencije, sposobnosti za mentalizaciju, strpljenja i ljubavi prema sebi.