Emocionalno jedenje. Prazan stomak ili emocionalna praznina?

Mnogi faktori utiču na našu ishranu i telesnu masu. Ako ste probali više različitih dijeta verovatno znate šta su kalorije, šta je metabolizam i koliko je važna fizička aktivnost. Međutim ponekada nije dovoljno odvojiti vreme za teretanu ili odabrati voće umesto kolača (iako je to sigurno zdrav izbor vredan pohvale) da bi ste došli do željenog rezultata. Stručnjaci u oblasti ishrane ističu četiri elementa na koje treba da obratimo pažnju ako želimo da menjamo svoj prehrambeni stil, a to su:

  • Odabir namirnica
  • Poznavanje hrane
  • Metodi i tehnike pripreme hrane i upotreba začina
  • Količina unesene hrane

 

Navedeni faktori odgovaraju na pitanja ŠTA, KAKO i KOLIKO jedemo. Ovom spisku se može dodati peti element SVEST o tome KADA i ZAŠTO jedemo. Dodatni peti faktor je značajan za proces transformacije kratkoročnih dijeta u dugoročnu promenu, to jest za promenu životnog stila. Promeniti životni stil ne znači menjati iz korena sopstveni život  već praviti male promene koje se tokom vremena učvršćuju.

Hrana  i emocije

Jedemo kada smo gladni, ali i okupljanja, druženja podrazumevaju zajedničko obedovanje. Uz hranu slavimo rođendane, svadbe, na sasvim drugačiji način hrana je, posebno u našoj kulturi, prisutna i na pogrebima. Postimo iz religioznih motiva. Kada nam dolaze gosti razmišljamo kojom hranom da ih poslužimo. Hrana je oduvek i na mnogo načina veoma važan deo individualnog i društvenog života i često je povezujemo sa situacijama i emocijama koje nemaju mnogo veze sa fiziološkom glađu.

Poseban fenomen je takozvana „hrana za utehu“ (comfort food). Reč je o tipu hrane koja nam pomaže da prebrodimo teške momente i podnesemo mučne emocije. Bukvalno značenje ovog izraza je hrana koja teši ili hrana utešitelj. Jela koja nas podsećaju na lepa prošla vremena pomažu nam da se suočimo sa neprijatnom sadašnjošću. Tako nam se dešava da jedemo a da zapravo nismo gladni, nekada ređe, a nekada i nekoliko puta na dan.

Jedno je sigurno – ne jedemo uvek da bismo utolili glad. Nekad se okrećemo hrani tražeći utehu, nekada da bismo smanjili stres, ili umirili anksioznost, obuzdali bes, nekada jedemo iz dosade. Hrana je ukusna, prijatna, lako dostupna, izvor zdravlja i ne preterano štetna (u odnosu na cigarete, alkohol, ili psihoaktivne supstance), na prvi pogled kao stvorena da nam pomogne da podnesemo teške trenutke i loše dane. A kada pogledamo malo bolje?

Ne samo da neprijatna emocija ostaje, već joj se pridružuje i osećaj krivice zbog prejedanja, ili zbog unosa namirnica koje nam nisu neophodne, ili su čak štetne. Nažalost, emocionalno jedenje – konzumiranje hrane sa ciljem da se osetimo bolje na psihološkom planu, ne rešava već pogoršava emotivne probleme. To je vrsta prehrambenog ponašanja kojom se više popunjava emocionalna praznina nego prazan stomak. Često se odvija na automatski način bez našeg svesnog uvida u mehanizam.

Istraživanja pokazuju da neke gojazne osobe često jedu da bi kontrolisale negativne emocije. U mnogim slučajevima osoba čak ni ne uspeva da dobro definiše šta oseća, to jest jede kada doživljava negativne emocije ali ne ume da ih „etiketira“. Neki ljudi uopšte nisu svesni svoje sklonosti da traže utehu uhrani i ne uviđaju da je njihova gojaznost povezana sa emotivnim faktorima.

Osobe koje su svesne svoje sklonosti ka emocionalnom jedenju često misle da je jako teško rešiti taj problem zbog čega nastavljaju da upražnjavaju isto ponašanje: jedu da bi skrenule pažnju sa trenutnih osećanja. Žive u začaranom krugu pokušavajući da kontrolišu šta jedu i ako u tome ne uspeju, ili ne vide zadovoljavajuće rezultate na vagi, osećaju se loše zbog čega ili posežu za novom dijetom ili odluče da se prepuste hrani ne bi li odagnali neprijatne emocije.

Osobe koje nisu svesne svoje tendencije ka emocionalnom jedenju često misle da se iza njihovih neuspeha da smršaju kriju određene prepreke zaslužne za te neuspehe. Najčešće se navode spor metabolizam, „uspavana“ štitna žlezda ili neki drugi pretpostavljeni hormonalni poremećaj. Ponekad, nažalost, i jeste po sredi nekakav problem zdravstvene prirode, ali u najvećem broju slučajeva iza takvih obrazloženja i pretpostavki krije se želja da postoji nekakva pilula, supstanca ili hirurška intervencija koja će rešiti stvari. Ovakvo razmišljanje odraz je nedostatka ličnog uvida ali i oslobađa osobu lične odgovornosti.

Fiziološka i emocionalna glad

Fiziološka glad rezultat je serije složenih telesnih signala koji nas obaveštavaju da su naše energetske rezerve pri kraju. Emotivna glad se javlja kada situacije, emotivna stanja ili naša razmišljanja izazovu želju za hranom iza koje ne postoji realni manjak energije. Jedenje motivisano emocijama često prati manji upliv svesti kao i otežano prepoznavanje kada nam je dosta, jer kriterijum nisu osećanja gladi i sitosti . Takođe hrana i nije to što mi je zapravo trebalo i njenim unošenjem ta moja prava potreba ne može se utoliti, i zato i dalje hoću još.

Važno je napraviti razliku između jedenja motivisanog glađu, to jest prirodnom potrebom i energetskim deficitom i emocionalnog jedenja zasnovanog na trenutnom stanju duha i višegodišnjoj navici „spajanja“ određenih raspoloženja i emocija sa hranom (naročito nekim vrstama hrane). Evo nekih razlika između emocionalne i fiziološke gladi:

  • Emocionalna glad dolazi iznenada – u trenutku osetimo da moramo da jedemo i to odmah! Čak i ako smo relativno skoro obedovali osećamo neodloživu potrebu da jedemo ponovo. Fiziološka glad nastaje i raste postepeno.
  • Emocionalnu glad je teško odložiti. Ona traži momentalno zadovoljenje. Fiziološka glad može da čeka.
  • Emotivna glad orijentiše ka određenoj vrsti hrane, najčešće gorepomenutoj „comfort food“. Za razliku od fiziološke gladi čije impulse može zadovoljiti bilo koja hrana, pa i najobičniji komad hleba, u slučaju emocionalne gladi privlači nas hrana bogata masnoćama i šećerom. Osećamo žudnju za parčetom pice, čokoladom, sladoledom i imamo osećaj da ništa drugo ne može da nas zadovolji.
  • Emocionalna glad je povezana sa „manjkom prisutnosti“ tokom jedenja, to jest smanjenom svesnom kontrolom procesa. Niste ni trepnuli, kesica čipsa je prazna, i nemate jasnu predstavu kako je do toga došlo. Sećate se da ste je otvorili i sada vidite da u njoj nema ništa, znate da ste pojeli sve iz nje, ali ste bili potpuno mentalno odsutni tokom konzumacije. Kada ne obraćamo pažnju na proces jedenja hrana se ne okuša već ubacuje unutra kao u nekakvu vreću.
  • Emocionalna glad često ostaje čak i nakon jela i dosegnutog osećaja punoće. Fiziološka glad nestaje sa osećanjem punoće u stomaku.
  • Emocionalna glad počinje u glavi. Bez osećaja praznog želuca i „krčanja“ creva, mislimo na neko jelo, na njegov miris i ukus i potom razmišljamo kako da ga se dokopamo. Kaže se da fiziološka vrat nastaje od „vrata naniže“ (u stomaku), a emocionalna od „vrata naviše“ (u glavi).
  • Zadovoljenje emocionalne gladi je u većoj meri praćeno osećanjima krivice i srama. Nažalost mnoge osobe koje imaju konfliktan odnos prema hrani i sopstvenom telu osećaju krivicu i sram gotovo pri svakom zalogaju, čak i onom koji služi da utoli fiziološku glad. Međutim emocionalno jedenje i prejedanje još više intenzivira ova neprijatna osećanja.

Za kraj

Neka istraživanja su pokazala da tokom 24 sata prođemo kroz više 40 različitih emotivnih stanja od sreće, preko frustracije, dosade, anksioznosti, tuge, straha… Stoga ne iznenađuje saznanje da neke od tih emocija utiču na ishranu (čak i one pozitivne). Koristiti hranu na zdrav način da bismo se osetili bolje nije ništa loše po sebi, ali ako je otvaranje frižidera često ili gotovo uvek prvo što uradite kada ste besni, umorni, razočarani bilo bi dobro da razmislite zašto to radite i pokušate da razvijete neke alternativne oblike ponašanja. Ako ste dijabetičar sklon emocionalnom jedenju, vaše stanje se može veoma brzo pogoršati. Ako imate visok pritisak, srčane probleme, ili morate da sledite neki prehrambeni režim iz zdravstvenih razloga prvi korak je da naučite da prepoznate koja vaša emotivna stanja predstavljaju okidač za emocionalno jedenje, zatim da naučite da bolje upravljate tim emocijama i razvijete strategije koje će vam pomoći da se drugačije suočite sa naletima emocionalne gladi.