Zdravstvene posledice poremećaja ishrane

Poremećaji ishrane su ozbiljna stanja koja negativno utiču na emocionalno i fizičko zdravlje a u 5 % slučajeva ishod bolesti je smrtan, što je vrlo potresan podatak obzirom na to da je najčešće reč o jako mladim osobama. Anoreksija je psihijatrijski poremećaj sa najvišom stopom smrtnosti, čak 4 puta većom od stope smrtnosti koja prati depresiju. Takođe i manje dramatični ishodi često podrazumevaju brojne zdravstvene komplikacije.

Uzročnici tih zdravstvenih problema su neuhranjenost (pre svega kod anoreksije), zatim posledice različitih eliminatornih ponašanja kojima osoba pribegava da bi se oslobodila unete hrane koju smatra suvišnom (povraćanje, zloupotreba laksativa), kao i zloupotreba različitih lekova, pa čak i kokaina koji dovodi do mršavljenja. Upotrebi psihoaktivnih supstanci naročito su sklone osobe koje pate od poremećaja kompulzivnog prejedanja (Binge Eating Disorder, BED) i bulimije, a ove dijagnoze često prate i drugi oblici zavisnosti.

Poput naših telefona i računara kada im je baterija pri kraju, i naš organizam se u uslovima izgladnjavanja prebacuje na „modalitet štednje energije“ usporavajući fiziološke funkcije i čuvajući resurse za funkcionisanje privilegovanih, vitalnih sistema organa i štedeći na svemu što je od sporednog značaja za preživljavanje (opada kosa, koža postaje suva). Kod svih neuhranjenih osoba (ne samo kod anoreksije) uočava se usporen rad srca, usporena frekvencija disanja, pad krvnog pritiska, pad telesne temperature. Teže oblike anoreksije prati konstantna zimogrožiljivost, ovim osobama je hladno čak i leti te osim toga što imaju tendenciju da kriju svoje telo, kamuflirajući ga širokom garderobom, jednim delom se preterano oblače i zato što im je jednostavno hladno.

U poodmaklim fazama gubi se menstrualni ciklus kao još jedna zaštitna mera organizma kojom on na taj način sprečava mesečne gubitke krvi. Takođe malo je verovatno da bi devojka /žena teška svega 32 kilograma i mogla da iznese trudnoću. Dakle telo štedi energiju gde god može i funkcioniše u nekoj vrsti „stand by“ režima. Jednom rečju bori se da preživi.

Nakon višegodišnjeg bolovanja od anoreksije usled anemije, pada hemoglobina i slabijeg snabdevanja moždanih ćelija kiseonikom i glukozom kao i poremećaja u transmiterima i komunikaciji između moždanih hemisfera, dolazi i do pada i usporavanja kognitivnih funkcija. Na sreću, ovaj proces je reverzibilan tako da se sa oporavkom i uspostavljanjem zdravog prehrambenog režima obnavljaju i kognitivne sposobnosti. Međutim ovaj podatak je zanimljiv jer je društveno rasprostranjeno viđenje anoreksije često slika „idealne“ devojčice/devojke koja ostvaruje maksimalna postignuća. Istina je da one često imaju velike ambicije i da isto tako često mnogo uče, između ostalog i zato što postaju sve sporije, jer im usled pada intelektualnog funkcionisanja biva potrebno sve više vremena. Međutim, naročito u slučaju dugotrajne i ozbiljne anoreksije školski uspeh progresivno opada.

Tu je i čitav niz posledica povraćanja, zloupotrebe laksativa i lekova od kojih su najopasniji poremećaji elektrolita – pad nivoa kalijuma, natrijuma i hlora neophodnih za funkcionisanje srca. Simptomi su lako zamaranje, osećaj umora i u stanju mirovanja, zatvor, depresija. U slučaju velikih, naglih disbalansa elektrolita može nastupiti aritmija pa i iznenadna smrt. Ovo je jedan od najčešćih uzroka smrti (pored samoubistva) kod bulimije kod koje je, dakle, srce organ izložen najvećem riziku. Takođe srce je mišić i mada ga organizam maksimalno štedi u odnosu na manje važne delove tela (i ostale mišiće) u ekstremnim situacijama počeće da koristi i njegova vlakna kao izvor energije. Zbog toga osobe koje pate od anoreksije često imaju stanjene srčane zidove što slabi srčani rad i snagu. Kod čak 87% pacijenata uočavaju se neke srčane anomalije poput brahikardije, tahikardije, niskog krvnog pritiska ili srčane insuficijencije.

Još neke posledice samoizazvanog povraćanja su uvećanje pljuvačnih žlezda, oštećenje zubne gleđi, povrede sluzokože grla i usne šupljine, zamor, dehidratacija, nadimanje, zatvor, stomačni grčevi, oticanje zglobova.

Iako su fiziološke posledice važne i opasne, najčešći uzrok smrti kod poremećaja ishrane je samoubistvo što nam govori o intenzitetu patnje sa kojom te osobe žive. Samoubistvo je češće u populaciji koja pati od bulimije zato što su te osobe uglavnom impulsivnije od anoreksičnih pacijenata. Kod anoreksije se češće sreće opsesivna organizacija ličnosti koju karakteriše izražena kontrola, a uz to je i patnja prouzrokovana nezadovoljstvom sobom često veća kod bulimije jer  ove pacijentkinje ne uspevaju da dosegnu estetski ideal kome teže. Pacijentkinje (i pacijenti) koji boluju od anoreksije su najčešće relativno zadovoljne svojom ekstremnom mršavošću (što dodatno otežava tretman).

Uzrok smrti može nažalost biti i greška u lečenju, pre svega takozvani „refeeding sindrom“, potencijalno smrtonosan metabolički poremećaj ishrane koji se javlja kada osobe posle dugotrajnog gladovanja naglo  unesu energetski bogatu hranu.

Zbog svih navedenih rizika i posledica, posebno visoke stope smrtnosti i rizika od samoubistva, poremećaji ishrane zahtevaju veoma precizan, oprezan i pažljiv pristup i sa medicinske i  sa psihološke tačke gledišta, kako u procesu postavljanja dijagnoze tako i tokom tretmana.