Kompulsivno prejedanje

Kompulsivno prejedanje

Kompulsivno znači prinudno. Svi znamo šta znači prejesti se, a verovatno nam je poznato i iskustvo prejedanja. Svi ponekad preteramo u jelu. Nekada jedemo i kada smo siti, ili nam se samo čini da smo siti. Nekada nam je jednostavno slatko da jedemo, a u drugim situacijama, poput slavlja, društveno je odobreno prejesti se. Šta više, uvredićete domaćicu ako nakon obroka osećate bilo šta osim svoje dijafragme. Postoje brojni razlozi zbog kojih ponekada jedemo više nego što nam je potrebno.

Ono što izdvaja i karakteriše kompulsivno prejedanje, upravo je osećaj prinude, gubitka kontrole nad vrstom i količinom unete hrane. Osoba se oseća kao da ju je zaposeo duh gladnog vuka odlučan da proguta sve što nađe na stolu, u frižideru i kuhinjskim ormarićima. O poremećaju kompulsivnog prejedanja govorimo kada su zadovoljena 3, ili više od sledećih kriterijuma : 1) Osoba jede dok ispunjenost hranom ne postane neprijatna. 2) Unosi velike količine hrane i kada ne oseća fiziološku glad. 3) Jede brže nego što je uobičajeno. 4) Jede sama, jer se stidi količine unete hrane. 5) Period nakon prejedanja praćen je osećanjem gađenja, krivice i stida. 6) Epizode prejedanja se odigravaju , makar dva puta nedeljno (u proseku), tokom perioda od minimum 6 meseci. 7) Izostaju kompenzatorna ponašanja sa ciljem da se ponište posledice prejedanja ( povraćanje, upotreba laksativa) karakteristična za bulimiju. Kompulisvno prejedanje, praćeno je stalnom preokupacijom hranom i osećajem bespomoćnosti. Poremećaj kompulsivnog prejedanja često je, ali ne i nužno praćen prekomernom telesnom masom. Iako su se isprva niskokalorične dijete u kombinaciji sa bihejvioralnom terapijom pokazale kao efikasne u redukciji telesne mase i epizoda kompulsivnog prejedanja, vremenom je utvrđeno da su ovi efekti kratkotrajni. Naime, nekoliko godina nakon tretmana, izgubljeni kilogrami se uglavnom vrate, a istraživanja pokazuju da je život na hroničnoj dijeti povezan sa depresijom, anksioznošću, razdražljivošću i epizodama prejedanja. Savremeni tretmani usresređeni su na samoprihvatanje, zdraviju ishranu i povećanje aktivnosti, a ne na dijete.

Ponekad gubitak kontrole koji prati epizode kompulsivnog prejedanja može biti znak da osoba u ishrani, ili nekom drugom domenu života nastoji da održi preteranu kontrolu. Ljudi koji pate od kompulisvnog prejedanja, nisu kao što bi mnogi isprva pomislili, lenji, niti pate od nedostatka volje. Naprotiv. Baš kao i osobe koje boluju od anoreksije, često su perfekcionisti i samokritični radoholičari.

Učinkovit tretman usresređuje se, ne samo na simptome i destruktivne prehrambene navike, već uzroke samog problema – perfekcionizam, emocionalne okidače epizoda prejedanja kao i teškoće u izlaženju na kraj sa stresom, anksioznošću, starhom, tugom i drugim neprijatnim emocijama.