Sindrom klackalice – dijeta i krivica

Što nam je neka hrana duže „zabranjena“, postaje nam sve privlačnija. Posledično, kod većine ljudi na dijeti, konzumiranje te hrane sa sobom donosi prateći osećaj krivice. Kako intenzitet osećanja krivice raste, povećava se i unos hrane. Što je režim ishrane koji pratite rigorozniji i što duže traje, to je bič uskraćivanja suroviji. Izraz „sindrom klackalice“ opisuje specifičnu dinamiku odnosa između stanja deprivacije (uskraćenosti) i osećanja krivice. Poput dva deteta na klackalici, kada je uskraćivanje na vrhuncu, krivica je najniža, a kada nema deprivacije, osećanje krivice doseže svoj maksimum. A kako teče klackanje?

Kada smo na dijeti i suzdržavamo se od hrane u kojoj uživamo, deprivacija postaje sve veća. Za to vreme, osećanje krivice pada, jer ne jedemo ništa što bismo nazvali „lošom hranom“. Međutim, na svakoj klackalici postoji najviša visina koju možemo da dosegnemo. Nivo uskraćenosti je dospeo dođe do najviše tačke onda kada više ne možemo da podnesemo više ni jedan dijetalni obrok , niti dan bez hrane koja nam se jede. U tom trenutku, intenzitet krivice je dotakao dno, jer smo dugo bili „veoma dobri“. Neopterećeni teretom krivice, spremni smo da pustimo malo zabranjenog voća u svoj život (i usta) i u stanju smo da podnesemo početna, blaga osećanja krivice koje donosi taj iskorak u uživanje. Sa porastom unosa zabranjene hrane, raste i krivica. Krivica dalje postaje okidač za osećaj da smo „loši“, koji dovodi do još većeg unosa hrane. Tada sebi kažemo ono „Ma nek ide dođavola“ i prepustimo se jelu. Krivica je još porasla, i sada su u privremenom stanju ravnoteže.

Vremenom krivica raste sve više, a obuzdavanja u jelu je sve manje. Kako dani prolaze sve smo više nezadovoljni sobom, jer smo prekršili pravila i krivica doseže svoj maksimum. Uzdržavanja praktično više nema, kao ni osećaja uskraćenosti.Nadalje igra se ponavlja na isti način, igrači – dijeta i prejedanje smenjuju pozicije. Jedini način da siđete sa klackalice je da prestanete da se uzdržavate od hrane i dozvolite sebi da jednostavno jedete. Kada jedno dete ustane sa klackalice, drugo je prinuđeno da prestane da se igra. Kada date sebi dozvolu da jedete, zapravo ste zbacili krivicu sa sedišta.