Praznično prejedanje

Crveno slovo u crkvenom kalendaru. Popili ste samo kafu i gricnuli koji keksić.

Danas idete na slavu kod one rođake što opasno kuva. Ko je blesav da doručkuje?! Treba ostaviti mesta za predjelo, supu, sarmu, pečenje i naravno kolače. Par sati kasnije kao i ostatak rodbine izvrnuti ste na trosedu kao morž. Prstići leve ruke posežu za još nečim sa poslužavnika. Oči i jezik se raduju, mozak očekuje nalet sreće. Želudac se pita kuda ste namerili sa tom londonskom štanglom, u panici je. Mozak oseća nalet krivice. Okupljeni, do malopre ujedinjeni u prejedanju, sada horski zapomažu, solira samo domaćica kukajući kako ništa niste jeli. Vi molite za sodu bikarbonu, ona najavljuje večeru. “Voz” je ponovo na početnoj stanici- predjelu. One koji su jeli manje većina vidi kao izdajnike. Pomalo im zavidimo, ali tu zaivist smanjujemo tešeći se da idejom da im sigurno nešto fali. Bolesni su, asocijalni, ili na neki drugi način poremećeni. Uobičajeni scenario koji se s vremena na vreme odigrava u Srbiji u periodu od Aranđelovdana do Svetog Jovana.

Praznična atmosfera praćena je obiljem hrane, slanih specijaliteta i slatkiša. Praznični obroci primer su jedenja koje je povezano sa dragim uspomenama na značajne ljude u našem životu i porodična okupljanja. Praznici, slave, Božić, Nova godina, prilika su da oživimo i “ponovo proživimo” srećne trenutke iz našeg detinjstva. Prejedanje tokom slavlja često je povezano sa srećnim, bezbrižnim danima kada bi se cela familija okupila i kolektivno prejela. Nostalgično osećanje koje u nama bude praznične đakonije čini jedenje još prjatnijim. One nas hrane fizički i emotivno. Međutim nekada su jela, ili kontekst u kome su nam servirana, zapravo bila razočaravajuća. Naše lepe uspomene mogu više biti plod naših fantazija i želja da budu onakve kakvim smo ih zamislili, nego realnih prošlih iskustava. Ta sećanja mogu nas vratiti u vremena kada smo imali poseban tretman i naročitu pažnju. Medutim,ono što smo “odabrali” da zaboravimo (potisnemo) su konfliktni odnosi koji su u to vreme paralelno postojali i pratili na oko vesela praznična okupljanja. Posledično, pokušaj da oživimo ta vremena iz naših fantazija rezultira neuspehom, a razočaranje zbog te nemogućnosti može doprineti prejedanju. S jedne strane jedenje nas povezuje sa srećnim, bezbrižnim vremenima iz naših snova, a s druge umiruje bol izazvan razočaranjem. Ono na čemu možemo da radimo sami ili uz pomoć i podršku stručnjaka jeste nastojanje da razdvajamo emocije od hrane. Bilo da je reč o pomenutim konflikima, ili našoj manje ili više svesnoj sklonosti da kroz zajednička prejedanja potvrdimo pripadnost grupi nama značajnih ljudi, odnosno strahu i drugim neprijatnim emocijama koje budi razdvajanje, možemo da razmislimo o emocionalnim faktorima koji čine da radimo protiv svoje psihološke dobrobiti i zdravlja.

Veština koju treba da razvijamo je umerenost, važno oruđe ne samo za “preživljavanje praznika” već i za zivot uopšte. Ako mi shvatimo, ali i naučimo svoju decu i svoje bližnje da ništa nije zabranjeno dok god se konzumira u razumnim i adekvatnim količinama, onda možemo da uživamo u svemu pa i slavlju. Za roditelje je važno da obrate više pažnje na svoja dela nego na reči. Učenje po modelu je veoma moćan oblik učenja i ako klinci vide da njihovi roditelji mogu da uživaju u malim poslasticama s vremena na vreme i zaustave se, naučiće i sami da je manje često više. Šta god da jedete uvek odaberite najkvalitetniju, vama dostupnu varijantu namirnice. Ukoliko su nam pri ruci zdravije i kvalitetnije alternative bilo koje hrane, pa i slatkiša, lakše ćemo praviti dobre izbore. Na primer, odabrati čokoladu za kuvanje umesto kakao table.

Ako sami spremate svoje obroke i dezerte, koristićete kvalitetnije i hranljivije sastojke. Za razliku od velikih industrijskih proizvođača hrane, vama je zaista stalo do ljudi kojima pripremate i servirate jela. Takođe, svako kuvanje ili mešenje kolača zahteva vreme koje posledično, spontano pomaže da regulišemo i unos hrane.

Na dan svečanog ručka odaberite lakši, ali hranljiv doručak. Nemojte trpeti glad i kretati od kuće praznog stomaka. Na slavlju uzmite od svega po malo, to će idalje biti više od vašeg uobičajenog ručka, ali ne toliko da vam celo veče bude muka od hrane i osećanja krivice. Praznici su doba sreće, a deljenje ukusne hrane sa ljudima koje volimo veliki je deo onoga što praznike čini posebnim i lepim. Prejedanje na porodičnim okupljanjima je socijalno prihvaćena norma, ali i ako od nje malo odstupite, to vas neće činiti manje članom porodične zajednice. Prisustvo drugih tu je u raznim oblicima, razgovoru, smehu, prepričavanju uspomena, zagrljaju i poljupcu. Hrana je tu da začini stvari i da ne budemo gladni.