Najčešća toksična uverenja u oblasti ishrane

Informacije iz sveta nutricionizma kojima smo svakodnevno izloženi mogu biti veoma zavodljive. Mnogi od nas na momente poveruju da će im poznavanje i primena svih savremenih, naučnih saznanja o ishrani otvoriti pristup večnom životu, savršenom zdravlju i neodoljivom telu. Tu iluziju potkrepljuju i harizmatični eksperti, od doktora nauka, preko stručnjaka za fitnes, do vegetarijanskih gurua, koji nas, sa jednakom uverenošću i ubedljivošću podučavaju o pravilnoj ishrani i zdravom životu, pri čemu svako od njih pruža snažne dokaze o efikasnosti i ispravnosti svog pristupa, koji se u značajnoj meri razlikuje od ostalih.

Ako ste profesionalac u oblasti ishrane i zdravog životnog stila, ili jednostavno volite i pratite aktuelna nutricionistička saznanja, bilo bi dobro da ne smetnete s uma dve činjenice. Prvo, mnogi nutricionistički saveti imaju kratak rok trajanja, i drugo, za većinu istraživanja postoji drugo, metodološki ispravno, koje osporava njegove nalaze. Najpoznatiji i trenutno vrlo aktuelan primer su masti, koje su prošle put od glavnog krivca za gojaznost, da bi danas, rehabilitovane, ponovo počele da nastanjuju tanjire najvećih zdravstvenih fanatika.

Sve ovo ne umanjuje vrednost i značaj nauke, niti činjenicu da je znanje važno. Međutim, kao i za sve u životu, bitna je mera. Obroci mnogih od nas su balansirani u pogledu nutritivnih sastojaka, ali su prezasićeni nutricionističkim informacijama. Ako se to odnosi i na vas, možda je vreme da predahnete od učenja i mentalne kombinatorike, i pokušate da oslušnete signale iz sopstvenog tela. Zadržite kritički stav prema svemu što čujete i pročitate, pa i prema ovom članku. Prehrambeni saveti su kao hrana, treba ih odabrati pažljivo, promisliti o njima, proceniti da li vama prijaju i proveriti da li im je istekao rok trajanja. Zablude iz oblasti ishrane, koje usvojimo kao soptvene principe življenja, mogu postati štetnije od rafinisanog šećera, a evo i najčešćih toksičnih uverenja.

Hrana je moj neprijatelj

Do ovog zaključka su došli mnogi ljudi, nakon višegodišnje borbe sa viškom kilograma, i suočavanja sa svim neprijatnostima i predrasudama koje prate gojaznost u društvu koje je opterećeno zdravljem i vitkošću. Ponekad bi ih na to podsetila i njihova okolina, ali i mediji. „Hrana je moj neprijatelj“, naziv je opšte poznatog dramskog komada, čiji su glavni akteri karakter, čija se jačina testira, i hrana, koja ga iskušava. Reč je o vrlo moćnom toksičnom uverenju, koje može da vam doslovce upropasti metabolizam i život uopšte. Ne samo da utiče na obrazac i kvalitet ishrane, već i kreira stresni odgovor organizma svaki put kada osetite da je „neprijatelj“ u blizini, pa čak i kada samo razmišljate o njemu.

Hrana, to su kalorije

Mnogi od nas su naučili da namirnice posmatraju kao skup kalorija. Na osnovu te pretpostavke kreira se set pravila i proračuna, to jest prehrambena patnja, koju podnosimo u zarobljeni u rešetkama stida i krivice, deleći muke sa drugim zatvorenicima, osuđenicima na sudu „zdravog života“. Najgore je što smo osuđeni po zakonu koji je prevaziđen, jer je stvarao više zdravstevih problema, nego što ih je rešavao. Hrana je više od gomile kalorija, a mi smo više od cifre koju pokazuje vaga i postoji mnogo faktora koji utiču na to kako ćemo metabolisati i iskorisiti namirnice koje unosimo.

Jedi manje, vežbaj više

Zvuči logično, zar ne? Međutim, kada telo iznenenada izložite velikom fizičkom naporu, drastično smanjite enrgetski unos i uskratite prijatnosti, verovatno je da će ono novonastale promene doživeti kao stresne. Stres, ne samo da direktno ometa i usporava proces varenja, već utiče i na produkciju kortizola, odnosno insulina koji utiče na deponovanje masti. Čak i ako zanemarimo problem stresa, pitanje je koliko ćete izdržati na tom režimu i šta se dešava nakon njega.

Ako jedem masno, postaću masna (mastan)

I sama sam dugo verovala da je masnoća iz hrane ekvivalentna masnoći u mom telu, kao i da se magičnim procesom puter pojeden za doručak, do večeri, transformiše u salo i „zalepi“ za moju zadnjicu (kamo sreće). Tačno je da su neke masnoće štetne, ali generalizacijom tog atributa na sve masti, došli smo dotle da mnogi ljudi, naročito žene, iz ishrane izbacuju sve masnoće, uključujući i esencijalne masne kiseline, koje su neophodne za život. Neke od posledica nedovoljnog unosa masti su razdražljivost, otežano pamćenje, nedostatak energije, ekcemi, suva koža, krti nokti, suva, lomljiva kosa, hormonalni poremećaji.